EKG srca

dr. Bojana Uzelac

dr Bojana Uzelac, foto: privatna arhiva

Šta je EKG i čemu služi?

Elektrokardiogram (EKG) je grafički zapis električne aktivnosti srca. Posebna metoda koja registruje električnu aktivnost srčanih ćelija se naziva elektrokardiografija, a uređaj koji služi za ovo snimanje se zove elektrokardiograf. Prvi EKG aparat je izmislio Willem Einthoven 1903. g. i zato je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1924. g. Orginalna mašina je bila veoma glomazna i nezgrapna, ni nalik današnjim: teška oko 280 kg, zahtevala je hlađenje vodom i bilo je potrebno čak 5 ljudi da bi mašina radila! Moderni EKG uređaji su tehnološki sofisticirani, jednostavni za rad, manjih dimenzija i prenosivi. Zahvaljujući tome, elektrokardiografija je široko zastupljena dijagnostička metoda, koja može da se izvodi praktično bilo gde: u stanu pacijenta, na ulici, u sanitetu tokom transporta pacijenta, u ambulantama i u bolnici.

EKG služu za detekciju brojnih stanja i oboljenja, od kojih su neka ozbiljna i ugrožavaju život. Mogu biti kardiološka i oboljenja drugih sistema i organa.

Šta nam EKG može pokazati?

Kardiološka oboljenja koja se dijagnostikuju pomoću EKG-a:

-koronarna bolest (zakrčenje krvnih sudova srca): akutni infarkt miokarda (srčani udar) i nestabilna angina pektoris (predinfarktno stanje);-uvećanje srčanih šupljina (komora i pretkomora);
-poremećaji srčanog ritma (aritmije): tahikardije (ubrzani srčani rad) i bradikardije (spori srčani rad);
-poremećaji sprovođenja kroz srce (srčani blokovi);
-inflamatorna oboljenja (upale srčanog mišića i srčane maramice);
-urođena stanja i oboljenja srca.

Nekardiološka oboljenja koja mogu dati patološki EKG:

-embolija pluća (zakrčenje plućne arterije, najčešće krvnim ugruškom koji je došao krvotokom iz vena nogu ili stomaka);
-druga plućna oboljenja (astma, hronični opstruktivni bronhitis);
-sistemske bolesti (skleroderma, dermatomiozitisi, lupus eritematodes, reumatoidni artritis);
-neurološka oboljenja (neuromišićne distrofije, velika moždana krvarenja i ponekad moždani udar);
-intoksikacije (antidepresivnim lekovima, digitalisom, nekim lekovima za aritmije);
-poremećaji elektrolita (smanjene ili povišene koncentracije natrijuma ili kalijuma u krvi; naročito važno kod bubrežnih bolesnika).

U kojim situacijama je potrebno uraditi EKG srca?

EKG se danas rutinski radi kao deo preventivnih sistematskih pregleda kod opšte populacije i sportista. Obavezno se radi u svim ordinacijama u kojima se prate hronična internistička oboljenja. Međutim, mnogo je bitnija izrada EKG-a osobama sa novonastalim tegobama, odnosno u hitnim stanjima.

To su pacijenti sa bolom u grudima ili u gornjem delu stomaka, naročito ako su tegobe praćene mučninom i preznojavanjem. Važna indikacija za izradu EKG-a je kriza svesti, bilo da je prisutan bol u grudima ili ne. Razlog privremenog gubitka svesti (sinkope) može biti kardiološki, a tim osobama nije samo neposredno ugrožen život, već je rizik povećan i u narednom 6-mesečnom periodu. Još jedan razlog da se pacijentu uradi EKG je izraženo gušenje, otežano disanje ili osećaj nedostatka daha. Brojni kardiološki i pulmološki razlozi mogu biti uzrok tome, a u njihovoj dijagnostici EKG je od velike pomoći.

Osobama koje se žale na ubrzan srčani rad, „lupanje“ i/ili „preskakanje srca“, naročito ako su te tegobe praćene nesvesticom i preznojavanjem, potrebno je snimiti EKG zapis. Ponekad, srčani poremećaji koji su razlog tih tegoba se ne vidi na jednom snimljenom EKG-u, pa je potrebno 24-časovno kontinuirano snimanje EKG-a posebnim elektrokardiografom koji pacijent nosi na sebi (holter EKG-a).

Uvek je korisno uraditi i EKG kod pacijenata koji se „osećaju loše“, malaksali su ili se žale na opštu slabost iz neobjašnjivih razloga. Razlog tome mogu biti banalne stvari, ali i ozbiljni poremećaji ritma i sprovođenja srca, poremećaji elektrolita u krvi i intoksikacije. Sa stanovišta urgentne medicine, izrada EKG-a i/ili praćenje EKG zapisa na ekranu uređaja (EKG monitoring) je apsolutno indikovan kod svih kritično obolelih i životno ugroženih pacijenta.

EKG je veoma važno dijagnostičko sredstvo i danas je nezamenjiv deo moderne medicine. Njegove prednosti su što je jeftin, dostupan svuda, lako i brzo se izvodi, snimanje traje kratko, a sam elektrokardiograf je jednostavan za upotrebu. Takođe, ovo je neinvazivna procedura, bezbolna i uglavnom dobro prihvaćena od strane pacijenata.

Da li ovaj pregled zahteva neku posebnu pripremu?

Za izradu EKG-a nije potrebna nikakva posebna priprema. Važno je da se prate instrukcije medicinskog osoblja koje izvodi snimanje. Potrebno je da pacijent leži mirno tokom izrade EKG-a, da ne priča, kao i da udalji sve mobilne uređaje (telefon) od sebe. Osobe koje imaju ugrađen bilo koji uređaj privremeno ili trajno (neurostimulator, pejsmejker) treba to da naglase prilikom snimanja EKG-a. Iako to nije prepreka da se snimi EKG, može dovesti do otežanog tumačenja zapisa (EKG artefakti). EKG se snima tako što se elektrode u vidu nalepnica, pumpica ili štipaljki zalepe ili zakače na kožu grudnog koša, ruku i nogu. Problem se nekada javlja kod izrazito maljavih pacijenta, kada je elektrode nemoguće nalepiti na grudni koš. Kada su u pitanju vitalne indikacije za izradu EKG, dok sam radila u Hitnoj pomoći, ne jednom smo bili prinuđeni da obrijemo takve pacijente! Potrebno je da pacijenti znaju koje lekove koriste u terapiji i da to kažu lekaru, jer neki lekovi mogu da utiču na izgled EKG zapisa. Uvek je poželjno da pacijent kod sebe ima neki od prethodnih EKG-a radi poređenja.

dr Bojana Uzelac
Lekar specijalista urgentne medicine
Autor „Trilogije prehospitalnog EKG-a“ koju čine tri knjige:
„Teorija elektrokardiografije“, „EKG primeri iz prakse“ i „Altas prehospitalnog EKG-a“.

dr. Bojana Uzelac

Partneri

Društvene mreže

Pitajte nas

Novi broj