Bolesti srca, kako ih sprečiti

Prof. dr Predrag M. Mitrović, kardiolog
Urgentni centar, Klinika za kardiologiju KCS, Beograd
Foto: privatna arhiva

Bolest modernog doba, bolest srca i krvnih sudova u našoj zemlji je zauzela prvo mesto. Svakog sata od ove bolesti u Srbiji umre šestoro ljudi. Koje su bolesti srca i krvnih sudova i o načinima smanjenja faktora rizika, za Dozu zdravlja razgovaramo sa  poznatim kardiologom, prof. dr Predragom Mitrovićem.

Koje bolesti podrazumevamo pod bolestima srca i krvnih sudova?

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju bolesti srca i krvnih sudova. Osnovni uzrok koji dovodi do pojave histoloških i fizioloških promena na krvnim sudovima je proces ateroskleroze. Ateroskleroza je proces koji dovodi do pojave plaka (masnih naslaga, masne pločice) na površini unutrašnjeg zida krvnih sudova, odnosno arterija. To su najčešće naslage holesterola. Plak sužava lumen arterije i krv na tom mestu otežano prolazi. Ako dođe do upale, a zatim i pucanja površine plaka, na mestu pucanja brzo počinje da se stvara krvni ugrušak. Zbog toga protok krvi može biti potpuno zaustavljen i dolazi do srčanog ili moždanog udara, u zavisnosti od krvnog suda na kome se ovo desilo.

Jedna od najtežih oblika KVB je srčani udar (infarkt srca) koji nastaje kada se, usled formiranja tromba, značajno smanji ili zaustavi protok krvi kroz arterije koje ishranjuju srce (koronarne arterije). Ukoliko tromb blokira u potpunosti protok krvi, deo srčanog mišića koji se snabdeva krvlju preko zatvorene arterije počinje da odumire. Odumrli deo srčanog mišića ne može (ili može, ali u znatno smanjenom obimu) da povrati svoju funkciju i normalan rad srca je poremećen. Iz tog razloga, ljudi koji su preležali srčani udar treba da promene način života. Naravno, bolje je promeniti način života i pre nego što dođe do srčanog udara, posebno u odnosu na faktore rizika za KVB. Ako neko već uzima terapiju za KVB, neophodno je redovno uzimati propisanu terapiju.

Drugi najteži oblik KVB je ishemijski moždani udar (šlog) koji nastaje kada zatvori neki od krvnih sudova koji ishranjuju mozak, najčešće usled formiranja tromba. Kada dođe do prestanka dotoka krvi do određenog dela mozga, moždane ćelije počinju da izumiru. Kao posledica moždanog udara dolazi do oštećenja pojedinih funkcija, kao što su kretanje, govor, motorika ruku, gubitak pamćenja, itd. Ukoliko dođe do izumiranja velikog broja moždanih ćelija, neke posledice šloga mogu biti trajne.

Koji su faktori koji utiču na nastanak bolesti?

Što je veći broj faktora rizika, to je veća šansa da dođe do pojave KVB. Postoje dve grupe faktora rizika, nepromenljivi i promenljivi.

U nepromenljive faktore rizika, one na koje ne možemo uticati svojim ponašanjem i izmenom životnih navika, spadaju: starost, pol, socijalno-ekonosmki status, urođeni dijabetes i nasledna predispozicija za koronarnu bolest. Starenje samo po sebi predstavlja faktor rizika za razvoj KVB. Posle 55. godine života rizik od pojave moždanog udara se udvostručuje nakon svake navršene decenije. Kada je pol u pitanju, muškarci imaju veći rizik od pojave bolesti srca u odnosu na žene koje nisu ušle u menopauzu. Međutim, nakon ulaska u menopauzu, rizik kod žena postaje sličan onom kod muškaraca. Rizik od nastanka moždanog udara je sličan kod muškaraca i kod žena. Siromaštvo povećava rizik od razvoja bolesti srca i pojave moždanog udara. Takođe, stresan život, socijalna izolovanost, anksioznost i depresija povećavaju rizik. Nasledna predispozicija za koronarnu bolest omogućava češću pojavu KVB ukoliko je srodnik prvog kolena (npr. otac, brat) doživeo srčani udar pre 55. godine života ili ukoliko je srodnica prvog kolena (npr. majka ili sestra) imala srčani udar pre 65. godine života. Takođe, postoji veći rizik da će doći do moždanog udara ukoliko je bilo ko od srodnika prvog kolena imao moždani udar. Ukoliko su srodnici bili mlađi kad su doživeli prvi moždani udar, onda je rizik još veći. Ukoliko je prisutan urođeni dijabetes, dva do četri puta je veća šansa da se razvijete KVB. Kod ovih osoba povećana je šansa da dođe do pojave srčanog udara, a razlog tome je oštećenje nerava i krvnih sudova.

U promenljive faktore rizika, one na koje se može uticati promenom ponašanja i izmenom životnih navika, spadaju: fizička aktivnost, povišene vrednosti lipida u krvi, pušenje, hipertenzija, nepravilna ishrana i gojaznost. Fizička aktivnost, bez obzira na uzrast, štiti od brojnih zdravstvenih problema, uključujući i KVB. Ona dovodi do regulisanja telesne težine i poboljšanja iskoristljivosti insulina u telu, pozitivno utiče na nivo krvnog pritiska, vrednosti masnoća i glukoze u krvi, na faktore zgrušavanja krvi, kao i na zdravlje krvnih sudova, koji značajno doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti. Povišene vrednosti lipida u krvi (holesterola i triglicerida) do ateroskleroze i povećanja rizika od srčanog i moždanog udara. HDL holesterol smanjuje rizik od kardiovaskularne bolesti, jer uklanja loš holesterol (LDL) iz krvotoka. Pušenjem se oštećuje unutrašnji zid krvnih sudova, povećavaju naslage masnoća u arterijama, povećava sklonost ka zgrušavanju krvi, povećavaju vrednosti LDL holesterola, a smanjuju vrednosti HDL holesterola i dovodi do grčenja srčanih arterija. Nikotin, komponenta duvana koja izaziva zavisnost, ubrzava rad srca i povećava vrednosti krvnog pritiska. Nepravilna ishrana je jedan of faktora rizika koji se najlakše može promeniti. Neophodno je voditi računa o unosu masti i soli. Povišene vrednosti masnoća u krvi su u vezi sa ishranom. Takođe, ako ishranom unosite velike količine soli, postoji rizik od pojave visokog krvnog pritiska. Prekomerna upotreba alkohola oštećuje srce i povećava rizik od moždanog udara i pojave srčanih aritmija. Unos veće količine svežeg voća i povrća štiti srce. Žitarice celog zrna sadrže vitamine i vlakna koji su važni za zaštitu od razvoja bolesti srca. Unos ribe smanjuje rizik od smrti usled KVB. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je najznačajniji faktor rizika za pojavu moždanog udara. Visok krvni pritisak napreže krvne sudove i dovodi do njihovog začepljenja ili slabljenja. Može dovesti do ateroskleroze i suženja krvnog suda, pa lakše može doći do začepljenja. Unos soli ishranom je značajan faktor rizika koji utiče na povećanje krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom. Gojaznost, odnosno naslage masnog tkiva u predelu stomaka utiču na povećanje vrednosti krvnog pritiska, na vrednosti masnoća u krvi i na sposobnost organizma da efikasno koristi insulin.

 Kako i na koji način možemo sprečiti njihov nastanak?

Pojave KVB možemo sprečiti ili bar odložiti, ako utičemo na promenljive faktora rizika za KVB. Svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 25-30 minuta pomaže u prevenciji pojave KVB. Fizička aktivnost oslobađa stresa i kontroliše težinu. Kod starijih osoba pod fizičkom aktivnošću se podrazumeva i šetnja, aktivnosti koje se obave tokom puta od i do kuće, održavanja domaćinstva, itd. Preporuka je da se bar 150 minuta nedeljno provede radeći aerobne aktivnosti umerenog inteziteta, u intervalima u trajanju od po 10 minuta. Promena načina ishrane takođe može sprečiti pojavu KVB. Potrebno je hraniti se zdravije. Jesti dosta svežeg povrća i voća, žitarice celog zrna, manje masno meso, ribu, grašak, pasulj, sočivo i ostalu hranu sa niskim sadržajem zasićenih masti. Prerađena hrana često sadrži visoke količine soli. Preporuka je da dnevni unos soli bude do 5 grama (što je jedna kafena kašičica). Ne unositi alkohol, a ako ga unosite, neka to bude u umerenim granicama. Obavezan je unos vode. Potrebno je održavati telesnu težinu u granicama normale, što će pomoći u kontrolisanju vrednosti krvnog pritiska i smanjiti rizik od pojave KVB. Prestankom pušenja, u narednih godinu dana, rizik za razvoj KVB će se smanjiti za 50%, a tokom vremena će se vratiti na normalnu vrednost. Izbegavati zadimljene prostorije, jer pasivno izlaganje duvanskom dimu značajno povećava rizik od pojave KVB. I naravno, ako su prisutne neke bolesti koje utiču na pojavu KVB, kao što su hipertenzija, hiperlipidemija i dijabetes, redovna terapija i kontrole kod nadležnog lekara su neophodne.

 

Savet čitaocima:

Umesto lifta koristite stepenice, izađite iz autobusa par stanica ranije i prošetajte do kuće. Jedite dosta svežeg povrća i voća, konzumirajte žitarice celog zrna, jedite manje masno meso, ribu, grašak, pasulj, sočivo i ostalu hranu sa niskim sadržajem zasićenih masti. Ne unositi alkohol, a ako ga unosite, neka to bude u umerenim granicama. Obavezan je unos vode. Potrebno je održavati telesnu težinu u granicama normale. Prestanite da pušite.

 

Prof. dr Predrag M. Mitrović, kardiolog

Urgentni centar, Klinika za kardiologiju KCS, Beograd

Partneri

Društvene mreže

Pitajte nas

Novi broj