Štetnost crnih plombi

 

dr Aleksandar Jović, doktor stomatologije,
Foto: privatna arhiva

U ovom tekstu , potrudiću se da  približim činjenice koje su vezane za dentalne amalgame u narodu poznatije kao ’’crne plombe’’, odnosno njihov sastav, primenu u praksi i najbitniju stavku – da li su štetne po zdravlje.

Šta je to dentalni amalgam?

Dentalni amalgami su u kliničkoj primeni skoro dva veka, a do danas su se održali najviše zbog ekonomičnosti i dugotrajnosti ispuna. Sastav dentalnog amalgama predstavlja kombinaciju metala čvrste komponente u koje spadaju srebro, bakar, kalaj i cink, sa metalom tečne komponente živom ( Hg). Trituracija je procedura mešanja ove dve komponente,  na osnovu čega nastaje dentalni amalgam, a od samog kvaliteta trituracije zavisi i kvalitet budućeg ispuna. Upravo zbog tečne komponente amalgama,  odnosno prisustvo žive (Hg) je najveća zabrinutost ljudi za svoje zdravlje. Međutim,  i pored žive, ostali metali iz amalgama mogu izazvati određene alergijske reakcije.

Živa (Hg) i njeno štetno delovanje

Živa je srebrno-beli metal koja se u normalnom uslovima (na sobnoj temperaturi) nalazi u tečnom stanju zbog svoje jedinstvene konfiguracije atoma. Toksičnost žive, ukoliko se , se može ispoljiti  u ovom obliku  jer jedan deo koji ostane nejonizovan dospeva u krv naokon čega dospeva do drugih organa. Međutim,  treba napomenuti da najveći deo jonizovane žive se eliminiše putim urina.

Drugi oblik toksičnosti  živa ispoljava putem živinih para koje se apsorbuju u pluća, nakon čega putem krvotoka dolaze do organa. Osobe koje su dugo izložene živinim parama mogu imati poremećaje u vidu uznemirenosti,  gubitka koncentracije, hroničnog umora, premora i oštećenja moždanih funkcija.

Dokazano je da živa može oštetiti crevnu floru i razviti antibiotsku rezistenciju. Prilikom žvakanja oslobadjaju se sile u opsegu od 200mPa koje direktno utiču na dentalne amalgame u smislu trošenja plombe, a samim tim i direktnog oslobađanja živinih para, ali u procentu koji na nedeljnom nivou nije štetan.

Alergijske reakcije i nedostaci dentalnog amalgama

Klinička ispitivanja su u određenom broju slučajeva dokazala lokalizovane alergijske reakcije okolne mukoze nakoh postavljanja dentalnih amalgama, a izuzetno retko i osip na licu i udovima praćen dermatitisom.

Konkretno, najveći problem ispuna od dentalnog amalgama je korozija. Korozija je elektro-hemijska destrukcija metala i nastaje kao posledica reakcije ispuna sa okruženjem a krajnji rezultat su dimenzione promene. Stvaranjem mikropukotina na spojevima ispuna sa zubom se projektuje tranzitorni put bakterija koji napadaju zdravo zubno tkivo i ugrožavaju pulpu (živac) zuba. Pacijenti u velikom broju slučajeva nisu svesni ovih promena jer se ove reakcije odvijaju ili asimptomatski ili sa blagim bolovima.

U slučajevima velikog broja amalgamskih ispuna i niskog ph pljuvačke, može se razviti galvanska reakcija sa drugim ispunima od metala (stari mostovi i krunice). Subjektivni osećaj pacijenata je u vidu fetora( zadah),  metalnog ukusa u ustima, blagog  peckanja i utrnulosti.

Zaključak

U savremenoj stomatologiji amalgamske plombe su zastarela metoda lečenja i smatra se previziđenom,  pogotovo kada na tržištu postoje kompozitni materijali koji se konstantno usavršavaju u pogledu što prirodnijeg izgleda zuba i dugotrajnosti ispuna.

U ekonomski jakim zemljama poput Norveške, Švedske i Danske postoji zabrana korišćenja amalgama od strane Ministarstva zdravlja, dok u drugim zemljama poput Nemačke, Austrije i Finske zabrana upotrebe amalgama je ograničena na trudnice, decu, bubrežne bolesnike i osobe sa autoimunim oboljenjima. Ista pravila važe i  za zemlje van Evropskog kontinenta kao što su Japan, Kanada i USA.

Iz gore navedenih razloga, jasnog stava savetujemo pacijentima da zamene stare crne plombe i brinu o svom oralnom zdravlju.

Bolje sprečiti nego lečiti!

 

dr Aleksandar Jović

doktor stomatologije, „Dental Medicus“

 

 

Partneri

Društvene mreže

Pitajte nas

Novi broj